Na evropskim izborima 2019. godine Zelene stranke su postigle svoje najbolje rezultate nego ikad. Njihova važnost u načetom Evropskom parlamentu predstavlja priliku za napredak na polju klime, demokratije i vladavine prava i društvene pravde. Zelene stranke često postižu bolje rezultate na evropskim izborima, ali ovog puta uspeh je postignut na drugom polju. Lokalni izbori u Velikoj Britaniji, nacionalni izbori u Portugalu, parlamentarne koalicije u Finskoj, Švedskoj i Luksemburgu – Zeleni napreduju na svim nivoima. Glavno upozorenje je da „zeleni talas” nema većinu u većem delu južne i istočne Evrope. Deo našeg najnovijeg izdanja govori o tome gde je politička ekologija postigla izborne dobiti, objedinjujući analize pet Zelenih stranaka kako bi se procenili njihovi izgledi za nadolazeće godine. Ovde Luk Barbe objašnjava kako na podeljenoj političkoj sceni, stoje dve belgijske Zelene stranke, „Groen” i „Ecolo”.
Belgija ima dve Zelene stranke: „Groen” u Flandriji i Briselu i oni govore holandskim jezikom i „Ecolo” u Valoniji i Briselu čiji se pripadnici služe francuskim jezikom. Većina posmatrača je videla da rezultati koje je postigla stranka „Ecolo” predstavljaju ubedljivu pobedu, iako je stranka postigla nekoliko procenata više 1999. i 2009. godine. Rezultati stranke „Groen” bili su veliko razočaranje. Uzimajući u obzir ankete, kao i važnost klimatske krize, očekivali su mnogo više.
„Ecolo” je član vlade Valonije i vlade Francuske zajednice. „Ecolo” i „Groen” su članovi vlade u Briselu i u zavisnosti od pregovora početkom 2020. godine, mogli bi da učestvuju i u saveznoj vladi.
Postoje dva ista izazova za obe stranke. Evropska klimatska politika se značajno promenila poslednjih meseci sa novom politikom kreditiranja od strane Evropske Investicione Banke, novim standardima za održivo investiranje i, pogotovo, Evropskim zelenim dogovorom (European Green Deal) Evropske komisije. Uprkos upitnoj koherentnosti – gde je poljoprivredna politika? – za mnoge građane ovo izgleda kao tektonski poremećaj. Jasno stavljanje do znanja da suočavanje sa klimatskom krizom zahteva više od pukog ozelenjavanja trenutnog ekonomskog modela tu i tamo, biće glavni izazov. To što klimatske promene postaju sve vidljivije trebalo bi da pomogne obema Zelenim strankama. Svi ekspertski izveštaji, jedan za drugim, potvrđuju da je potreba za intervencijom hitna. Mladi ljudi će verovatno češće protestovati na ulicama i glasovi iz poslovnog sveta koji pozivaju na karbonski neutralno društvo postaju sve glasniji.
Potencijalno učešće u saveznoj vladi predstavlja izazov i za „Ecolo” i za „Groen”. Sledeća vlada biće suočena sa teškom budžetskom situacijom, a sve to uz malo prostora za manevrisanje. Hoće li nova vlada biti voljna i sposobna da sprovodi radikalnu klimatsku politiku? Šta je sa društvenom pravdom i migracionom politikom? Kako će se ova pitanja rešavati u saveznoj vladi koju vodi glomazna koalicija od sedam ili osam stranaka? „Ecolo” će moći da ukaže na dostignuća u vladi Valonije, Brisela i Francuske zajednice. „Groen” neće imati tu mogućnost. Kako bi ubedile glasače 2024. godine, obe stranke će morati da razviju sopstvene projekte koji su okrenuti budućnosti i koji mogu da imaju dodatnu težinu u slučaju izostanka vlade u ovim projektima.
„Groen” se suočava sa tri specifična izazova. Prvo – delu biračkog tela poruka stranke izgleda kao urbana, elitistička i moralizujuća. Druge stranke daju sve od sebe da pojačaju ovaj utisak. Stranka se godinama trudi da ispravi to, ali zasad ima samo skromne rezultate. Drugo – pod pritiskom ekstremno desničarske stranke „Flamanski interes” (Vlaams Belang) i separatističke stranke „Novi flamanski savez” (New Flemish Alliance), različitost i migracije su godinama najvažnija pitanja u Flandriji. „Groen” pozicionira sebe kao radikalnu suprotnost ovim strankama i njeni glavni glasači to cene. Ali druge, potencijalne glasače odvraća radikalizam stranke „Groen”. Za većinu glasača, „Groen” ima uznemirujući, čak preteći stav kako o otvorenom ili zatvorenom društvu, tako i o razlikama u mišljenju po pitanju klime. Kako se nositi s tim bez odricanja svojih vrednosti?
Treći izazov za „Groen” je napetost između Zelenog programa i nauke. Trend provere činjenica iz štampe generalno je dobar za „Groen”. Kada su u pitanju GMO i 5G, ”Groen” se suočio sa napadom od strane novinara, jer sudeći po njima, naučni osnovi stavova stranke su slabi ili ih nema uopšte. Pritisak bi mogao da se poveća u narednim godinama i da smanji kredibilitet stranke. Hoće li „Groen” 2024. godine napokon postati stranka srednje veličine sa podrškom od 12 do 15 procenata biračkog tela? Taj cilj je još uvek van domašaja, ali predstavlja preduslov za realno mesto u flamanskoj stranačkoj politici.
„Ecolo” ima sopstveni specifičan izazov. Novi pokreti, kao što je „Pobuna protiv izumiranja” (Extinction Rebellion), organizovali su u protekloj godini kampanje građanske neposlušnosti u opštinama u kojima je „Ecolo” u većini, a stoga isto tako odgovoran i za održavanje reda. „Ecolo” je suočen sa dva problema – stvarajuće napetosti unutar stranke i između stranke, pokreta i građana. U delu Belgije gde se govori francuski, zahtev za učešćem i zajedničkim upravljanjem je poslednjih godina porastao. Mnoge opštine su organizovale građanske odbore, a briselski parlament ima mešovite odbore građana i članova parlamenta što je radikalna i inovativna inicijativa. U nadolazećim godinama, „Ecolo” ima priliku da dodatno ojača ovu dinamiku.
Trenutni kontekst u Belgiji pruža strankama „Ecolo” i „Groen” prilike koje obećavaju, kao na primer po pitanju klime, ali i izazove, poput potencijalnog učešća u vladi. Belgijska politika je godinama nestabilna, a izborni rezultati su promenljivi, posebno u Flandriji. Na sledećim izborima 2024. godine, stranke bi mogle da se popnu ili padnu za 5 ili 10 procenata. Ovo naravno izaziva veliku nervozu u sedištu stranke. Pobednici na sledećim izborima biće one stranke koje imaju novu i uverljivu priču. Učešće u vladi će poboljšati ugled nekih stranaka, a ozbiljno oštetiti ugled drugih. Naposletku, jedno pitanje je presudno. Kako Zelene stranke mogu da ohrabre ljude koji su, s pravom ili ne, ogorčeni na politiku zato što osećaju da žive u vremenu društvenog odbijanja verovanja u bolju budućnost društveno pravednih i inkluzivnih zelenih promena?
Ovaj članak je deo našeg poslednjeg izdanja, „Živ svet: Zelena politika u Evropi i šire” (A World Alive: Green Politics in Europe and Beyond).
