Na izborima za Evropski parlament 2019. godine Zelene stranke su postigle svoje najbolje rezultate ikad. Njihova važnost u podeljenom Evropskom parlamentu predstavlja priliku za napredak na polju klime, demokratije i vladavine prava i društvene pravde. Zelene stranke često postižu bolje rezultate na evropskim izborima, ali ovog puta uspeh se održao i drugde. Lokalni izbori u Velikoj Britaniji, nacionalni izbori u Portugalu, vladine koalicije u Finskoj, Švedskoj i Luksemburgu – Zeleni napreduju na svim nivoima. Glavna briga je i dalje to što je „zeleni talas” odsutan u većem delu južne i istočne Evrope. Deo našeg najnovijeg izdanja govori o tome gde je politička ekologija postigla izborne dobiti objedinjujući analize pet Zelenih stranaka kako bi se videlo kako trenutno stoje i da bi se procenili njihovi izgledi za nadolazeće godine. Simo Raitila se osvrće na to kako stoje finski Zeleni posle ulaska u progresivnu koalicionu vladu 2019. godine.

Izbori za Evropski parlament 2019. godine bili su najbolji rezultat Zelenih dosad. Kao druga najveća stranka, Zeleni su dobili dva mesta u Evropskom parlamentu i treće mesto nakon Bregzita (engl. Brexit). Heiki Isotalo (Heikki Isotalo), portparol finskih Zelenih, na osnovu anketiranja s kraja 2019. godine izračunao je da je podrška starim strankama prvi put pala ispod 50 procenata. Dok se podrška Zelenima decenijama stalno povećavala, desničarska populistička Stranka Finaca (Finns Party) je na parlamentarnim izborima od 2011. godine do sad, a kojih je u tom periodu bilo ukupno tri, osvojila od 17,5 do 19 procenata glasova. Finska politika je veoma polarizovana.

Izgleda da je politička podela prešla sa tradicionalne ekonomske podele levice i desnice na društvena i kulturna pitanja ili identitet. Politikolozi su jednu alternativnu političku osu imenovali „GAL-TAN” (Zeleno (Green), alternativno (Alternative) i libertarijansko (Libertarian) naspram tradicionalističkom (Traditionalist), autoritarnom (Authoritarian) i nacionalističkom (Nationalist)). Zeleni i Stranka Finaca imaju koristi od toga: Zeleni su odlučno za klimatsku akciju, stare stranke su na granici, a populisti su čvrsto protiv. 

Finski evropski izbori, 26. maj 2019. godine  
Finski opšti izbori, 14. april 2019. godine  
 
*odavde ide od gore ka dole onim redom kojim je na sajtu s leva na desno 
Stranka nacionalne koalicije (Kansallinen Kokoomus – KOK) 
Zeleni (Vihreä liitto – VIHR) 
Socijaldemokratska stranka Finske (Sosiaalidemokraatit – SDP) 
Stranka Finaca (Perussuomalaiset – PS) 
Stranka centra (Keskusta – KESK) 
Savez levice (Vasemmistoliitto – VAS) 
Švedska narodna stranka (Svenska folkpartiet i Finland – SFP) 
Hrišćansko-demokratska stranka (Kristillisdemokraatit – KD) 
Pokret sada (Liike Nyt) 

Sa promenom moći sve je teže izgraditi čvrstu koalicionu vladu u finskom parlamentu. Tri stare utvrđene stranke (Socijaldemokratska stranka Finske (Social Democratic Party of Finland), Stranka centra (Centre Party) i Stranka nacionalne koalicije (National Coalition Party)) nisu dovoljne da budu osnova; sad moraju da budu prihvaćene mlađe stranke. Buduće koalicije će morati da se oslone na široko zasnovanu saradnju koja prevazilazi podele levice i desnice ili da uvek uključuju bilo Zelene, bilo Stranku Finaca. Manjinska vlada bi bila drugo rešenje, ali to nije viđeno u finskoj politici više od 40 godina.

Trenutna vlada sačinjena je od Socijaldemokratske stranke Finske (Social Democratic Party of Finland), Stranku Centra (Centre Party), Zelene (Greens), Savez levice (Left Alliance) i Švedsku narodnu stranku (Swedish People’s Party). Da bi se suprotstavila usponu populističke desnice, politika Zelenog novog dogovora (Green New Deal) mora se materijalizovati i mora biti dovoljno velikih razmera da promeni narativ i pruži ljudima nadu i veru u pravednu budućnost. Zeleni posebno moraju da se pokažu sad kad su na položaju.

Jedan od strahova je da će stranke u koaliciji moći da se dogovore samo o razvodnjenim rešenjima. Ako Stranka Finaca postane dovoljno popularna, neki političari Stranke Centra i Stranke nacionalne koalicije su već nagovestili saradnju. Iako su Stranka Finaca i njeni političari postali otvorenije rasistički od njihove loše koalicije sa dve umerenije konzervativne stranke od 2015. do 2017. godine, ovi nagoveštaji su poslati.

Ovaj članak je deo našeg poslednjeg izdanja, „Živ svet: Zelena politika u Evropi i šire” (A World Alive: Green Politics in Europe and Beyond).

A World Alive: Green Politics in Europe and Beyond
A World Alive: Green Politics in Europe and Beyond

This edition explores the different worlds of green politics today. From concepts such as ecofeminism and the Green New Deal to questions of narrative and institutional change, it maps the forces, strategies, and ideas that will power political ecology, across Europe as around the world.

Order your copy

Cookies on our website allow us to deliver better content by enhancing our understanding of what pages are visited. Data from cookies is stored anonymously and only shared with analytics partners in an anonymised form.

Find out more about our use of cookies in our privacy policy.