Turistička industrija zapošljava gotovo pet puta više ljudi nego proizvodnja automobila u Evropskoj Uniji. U većini država južne Evrope, tokom godina stagnacije, to je bilo usamljeno područje rasta, ali za gradove kao što su Rim i Venecija, neželjeni efekti bili su gentrifikacija, degradacija životne sredine i pad tradicionalnih zanata. Pandemija ostavlja turističke destinacije na cedilu: u procepu između jedinstvene prilike za izgradnju uravnoteženijeg odnosa sa turizmom i neposrednog pritiska ekonomskih potreba.

Njujork, Milano, Tokio, Barselona, Pariz – svi vodeći svetski gradovi bili su prva mesta koja su pogođena pandemijom, sa stopom zaraze koja je naglo skočila. Savremeni urbani centri pokazali su se kao savršeno uzgajalište virusa zbog velike gustine naseljenosti, hroničnog zagađenja vazduha i ogromnog protoka ljudi.

Covid-19 drastično je promenio narativ o velikim gradovima. Do sada smatrani vitalnim organima savremenog društva, sada se smatraju prenatrpanim, smogom zagušenim betonskim džunglama. Kada se čarolija istrošila, glavne metropole počele su da se prazne.

Migracioni tokovi između ruralnih i urbanih područja su se obrnuli, što je dovelo do urbanog egzodusa širom sveta. Priliv turista na glavne destinacije takođe se zaustavio. Delimično zbog novih pravila o nacionalnim i evropskim putovanjima, a delom zbog rizika od zaraze, domaći i međunarodni turisti su se okrenuli od tradicionalno popularnih destinacija.

Podaci iz gradova kao što su Barselona, Prag, Amsterdam i Rim daju zabrinjavajuću sliku turističke industrije u krizi, one koja preti da uruši stabilnost glavnih evropskih urbanih ekonomija. Prema italijanskom nacionalnom statističkom telu ISTAT-u (ital. Istituto Nazionale di Statistica) zemlja koja je među vodećim svetskim turističkim destinacijama izgubila je preko 81 milion posetilaca u 2020. godini. U martu je broj turista koji su posetili gradove poput Firence, Rima i Venecije pao praktično na nulu. S obzirom na globalni doprinos gradova BDP-u, potencijalni ekonomski efekti su katastrofalni. Izmučeni pandemijom, dugogodišnjom sterilnom politikom koja podstiče masovni turizam i potencijalnom neviđenom krizom u ovoj industriji, gradovi su bili prisiljeni da preispitaju ovaj odnos u srcu svog urbanog planiranja.

Progutani turizmom

Godine 1851. britanski preduzetnik Tomas Kuk (engl. Thomas Cook), osnivač turističke agencije Tomas Kuk i sin (engl. Thomas Cook and Son), organizovao je putovanje 150 000 ljudi na veliku izložbu u Londonu. Bio je to najveći paket aranžman u modernoj istoriji. U eri kada su raspoloživi prihodi rasli, a mreža javnog prevoza se širila, model velike turneje koji je ponudio Tomas Kuk (engl. Thomas Cook) brzo je zaživeo, što ga je navelo da ga s velikim uspehom preslika u inostranstvo. U njemu leži poreklo fenomena danas poznatog kao masovni turizam. Mnogo toga se od tada promenilo: putnički gigant Tomas Kuk (engl. Thomas Cook) propao je u septembru 2019. godine, dok je turistički model na kojem je izgrađen njegov uspeh od simbola prosperiteta 20. veka prešao u kapitalističku industriju u kojoj vlada rašireno prekomerno iskorišćavanje. U izveštaju o naglo rastućem broju posetilaca na Islandu iz 2016. godine, internetski magazin za putovanja Skift skovao je termin „prekomerni turizam“ da bi opisao tamnu stranu demokratizacije putovanja: sada kada se iz jednog dela sveta možemo kretati brže, udobnije i jeftinije nego ikada ranije, putovanja više nisu luksuz. Ali da li su glavne svetske destinacije spremne da prime sve veći broj turista? Koji su potencijalni uticaji na ekonomiju i ekosisteme ovih mesta?

Turistička industrija je duboko transformisala strukturu i socioekonomsku dinamiku evropskih gradova. Treba samo razmišljati o poslovnom ekosistemu koji podržava smeštaj, hranu, zabavu, prevoz i kupovinu za turiste. I u Italiji i u Evropi talasi posetilaca koji svake godine preplavljuju gradove, preoblikovali su urbane centre menjajući lokalno nasleđe u zamenu za sve veći broj posetilaca. Masovni turizam često znači prenaseljenost, povećanu potrošnju i administrativne probleme za gradove, stalni pritisak na ograničene resurse, infrastrukturu i usluge, od sakupljanja otpada do potrošnje vode i energije. Koncentracija turista u najpoznatijim i kultnijim delovima grada samo pogoršava ove probleme.

Paola Minoia, geograf sa univerziteta u Torinu i Helsinkiju, objašnjava u intervjuu kako je današnja Venecija rezultat deregulacije u kasnim 1990-im i početkom 2000-ih kada su radikalne promene u politici lokalne samouprave uklonile ograničenja trgovine i ograničenje od 11 000 kreveta za turiste. To je ubrzalo širenje smeštaja i biznisa namenjenih turistima na štetu stanovnika.

Za samo nekoliko godina, Venecija je postala tzv. grad prodavnica koje prodaju turističke suvenire i karnevalske maske i razne druge stvari, sa nekadašnjim kućama koje su date hotelima na raspolaganje, kao i jednokrevetnim stanovima. Dolazak kruzera pogoršao je uticaj turizma na životnu sredinu: „Kruzeri su apoteoza neodrživog turizma u Veneciji“, nastavlja Minoia. „Nadutost koju generišu veliki motorni čamci i kruzeri uzrokuje eroziju obale, što dovodi do gubitka zemljišta i destabilizacije temelja mostova i zgrada koji su sada u opasnosti od rušenja. Pomorstvo, s druge strane, stvara neravnotežu u ekosistemu lagune, jede zemlju i uvodi strane vrste u ekosistem“.

U Rimu je komercijalizacija urbanog prostora radi podsticanja štetnog niskokvalitetnog turizma preotela planove urbane obnove radi zarade ostavljajući gradu ogromne prostorne probleme i tzv. obnovljene zgrade koje su uklonile realnu sliku njihovog okruženja. Postalo je zvanično da će zgrada „Eks Dogana“ – prethodno važno središte za kulturne događaje i koncerte u raznolikoj studentskoj četvrti San Lorenzo – 2017. postati hostel u vlasništvu holandske kompanije The Student Hotel (Studentski hotel). Umesto da budu vraćeni ljudima koji tamo žive, delovi gradske bogate (četvrti) podređeni su u svrhu ekskluzivnog marketinga, događaja i ugostiteljstva.

U Rimu su mnogi Airbnb apartamani i javna mesta koja su prethodno privatizovana za potrebe turizma upražnjena i predstavljaju crne rupe urbanih sredina.  

Masovni turizam prilagođava prostor, demografiju i tržište rada urbanih centara prema svojim potrebama. Sve započinje sa istorijskim centrima: rastuća potražnja od strane turista primorava stanovnike centra grada da odu zbog nepristupačnog tržišta stanova. Na njihovo mesto dolaze luksuzni stanovi koji prodaju veštački stvoren utisak po previsokim cenama. To je poznato kao „Airbnb efekat“ fenomen, a on pokazuje pretnju koju predstavljaju spekulacije i neuređena imovinska tržišta.

U Veneciji, Rimu i Firenci se lokalna kultura prilagođava u korist turista kako bi se stvorila veštačka lokalna aroma koja šteti održivosti urbanog sistema. Znamenita rimska četvrt Trastevere izgubila je identitet i starosedeoce zbog cene zakupa i zatvaranja zanatskih radionica i lokalnog preduzetništva.

Predah za gradove, kolaps za ekonomije

Italija, blagoslovena istorijskim i umetničkim nasleđem, godinama je tražila sreću u prilivu turista koji se sliju u ulice i muzeje širom zemlje. Igrajući na kartu sigurnosti, čak i u kriznim vremenima, odsustvo razborite ekonomske politike raznovrsnosti učinilo je Italiju krajnje izloženu kolapsu turizma. Obećanje unosnih prinosa navelo je mnoge regione i gradove da usmere ulaganja u taj sektor. Iako je u kratkom roku izuzetno isplativa, ova investicija je nanela dugoročnu socijalno-ekonomsku štetu. 

U svetlu pada od preko 60 procenata stranih posetilaca u 2020. godini, glavni italijanski „gradovi umetnosti“ suočavaju se sa ekonomskim i socijalnim preokretima. Urbana ekonomija reprodukuje na lokalnom nivou istu zavisnost od turizma koja pogađa nacionalnu ekonomiju: sada kada je pandemija najposećenije gradove Italije ostavila praznim, urbani ekonomski ekosistemi propadaju. I dok Airbnb gigant pokazuje znake oporavka nakon početnog šoka pandemije, sektor urbanog turizma koji se nekada okretao oko njega bori se da stane na noge. U svim istorijskim centrima u kojima dominira Airbnb turistički okruzi su ostali pusti tokom čitave pandemije. Čak i kada je karantin ukinut, bilo je malo znakova života: među natpisima za prodaju i zatvaranje, vrata mnogih prodavnica ostala su zatvorena.

Vlasnici stanova koji su pre pandemije prihvatali samo kratkoročne rezervacije u nedostatku uobičajene navale posetilaca sada prelaze na tržište dugoročnih najmova. U Rimu su mnogi Airbnb apartmani i javna mesta koja su prethodno privatizovana za potrebe turizma upražnjena i predstavljaju crne rupe urbanih sredina.

Ali dok je urbana ekonomija teško pogođena, nedostatak turista doneo je olakšanje od socijalnog i ekološkog zagađenja. Prema Minoiai je broj kruzera koji su pristali u Veneciji dostigao vrhunac 2019. godine. Tokom pandemije zaustavili su začepljenje Velikog kanala (ital. Canal Grande), omogućavajući izvanredan oporavak ekosistema lagune. Naglim padom turističkog prevoza, poput vodenog taksija i brodskog saobraćaja, voda u kanalima se pročistila omogućavajući uvid u bogati biodiverzitet koji se nalazi ispod.

Venecija nije jedini primer. Kvalitet vazduha i vode poboljšan je u gradovima širom Italije zbog smanjenog nivoa zagađenja izazvanog turizmom. Sa samo 30 miliona turista manje u Rimu pad otpadnih voda doneo je olakšanje kompromitovanom pomorskom ekosistemu u okolnom regionu Lacija.

Novo lice urbanog turizma

Iako je još uvek teško videti šta će postpandemijska era doneti glavnim evropskim urbanim centrima, jedino je sigurno da će njihova budućnost biti određena političkim izborima donetim u narednih nekoliko godina. Centralni problem preispitivanja urbanih centara je taj što su gradovi postali prazne ljuske.

U periodu ozbiljne ekonomske krize rizik je ako Italija nastavi sa kratkoročnom politikom koja manjkavi turistički model stavlja u središte svoje ekonomije. Ipak, egzistencijalne krize koje su pogodile urbane centre Italije i Evrope pružaju priliku za novu, pravedniju i održiviju paradigmu za urbani turizam.

Egzistencijalne krize koje su pogodile urbane centre Italije i Evrope pružaju priliku za novu, pravedniju i održiviju paradigmu za urbani turizam.

Mogu li se socijalna pravda i održivost ikada pomiriti sa masovnim putovanjima? Govoreći u seriji intervjua za časopis Zaštitnik (engl. The Guardian) gradonačelnici nekih od najposećenijih evropskih gradova tvrde da je to moguće. Prema Ksavijeru Marseu (Xavier Marcé), savetniku odgovornim za turizam u Barseloni, problem nije u količini turista već u njihovoj rasprostranjenosti: ravnomernije raspoređivanje po lokacijama i godišnjim dobima olakšalo bi upravljanje.

Iako preusmeravanje tamo gde ljudi žele da idu nije lako, decentralizacija turističkih destinacija omogućila bi da periferna područja imaju koristi od prosperiteta koji turizam može doneti. Međutim, prema izveštaju OECD-a (Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj – Organisation for Economic Cooperation and Development) o turističkim trendovima u 2020. godini, bez adekvatnih politika, preraspodela posetilaca može jednostavno premestiti probleme s jednog mesta na drugo.

Glavne evropske turističke destinacije poput Amsterdama, Barselone i Pariza su čak i pre epidemije izložile strategije ograničavanja kojim bi turizam učinili održivijim. Da bi se suočili sa gentrifikacijom, zagađenjem i prenaseljenošću, ovi gradovi su izradili politike za regulisanje stanovanja i suzbijanja viška u turističkom i ugostiteljskom sektoru.

Najvažnije pitanje za mnoge gradove ostaje kako ponovo naseliti istorijske centre i uspostaviti novu osnovu za stanovnike i turiste da žive jedni pored drugih. Za Minoiu gradovi moraju da spreče da turizam dominira, čak i da ograniče brojke posetilaca ako je potrebno. „Ovaj period doneo je predah ljudima i životnoj sredini; model urbanog turizma koji smo ranije imali podrazumevao je preuzimanje zemlje i gradova koje sami po sebi ne možemo nazvati ni turizmom. Sada treba da branimo urbani život.“. Nakon pandemije postoji nada da će se stanovi i prazne zgrade u Veneciji preraspodeliti studentima, socijalnim preduzećima i omogućiti pristupačno stanovanje meštanima.

Ali bez adekvatnih vladinih podsticaja i propisa, a da ne pominjemo plan za obnavljanje ekosistema istorijskih centara i okruga, srca gradova i dalje će biti u milosti masovnog turizma ili, još gore, i dalje će biti pusta. „Nije dovoljno pronaći kuće i vratiti ih stanovnicima; takođe moramo ponovo da učinimo grad živim: da vratimo susedske prodavnice i prostore za zanat i kulturu “, kaže Minoia.

„Istorija Venecije je bogata zanatima koji se gube; uslovi stvoreni pandemijom pružaju priliku za oživljavanje ovih tradicija uz promociju novih vrsta zaposlenja. Među mladima postoji stvarna želja da se ovim zanatima udahne novi život. ” Obnova socijalne strukture takođe će pomoći sprečavanju turističke monokulture i promovisanju veće raznovrsnosti kako se socijalna kriza poput one koju je pokrenuo Covid-19 ne bi ponovila.

U nedostatku vladine volje za promenama, neprofitne organizacije i lokalni pokreti pružili su otpor neophodan za ponovno pokretanje rasprave o urbanom turizmu.

Međutim, mogućnost održivog turizma i dalje ostaje predmet rezona političara. Dok su se gradovi praznili, politička debata u Italiji vodila se o vraćanju turista što je brže moguće usredsređujući se na podsticanje domaćeg turizma i ponovno stvaranje urbanih centara sigurnim i atraktivnim. Govoreći u septembru 2020. godine italijanski ministar turizma i kulture Dario Franceschini najavio je da će deo novca dobijenog iz Evropskog fonda za oporavak biti uložen u tzv. obnovu masovnog turizma: to je znak da su politički prioriteti i dalje sužene, kratkoročne ekonomske potrebe.

„U Veneciji zagađenje vode nikada nije zvanično proučavano“, objašnjava Minoia. „Razlozi su u osnovi politički i proistekli su iz međusobnih interesa.“ U nedostatku vladine volje za promenama, neprofitne organizacije i lokalni pokreti pružili su otpor neophodan za ponovno pokretanje rasprave o urbanom turizmu. „Sukob interesa postao je jasan kada je grad Venecija nedavno odobrio promene u zoniranju zgrada od stambene do turističke pokazujući da nije zainteresovan za održavanje gradskog centra. Društveni pokreti poput No Grandi Navi (grupa koja se zalaže protiv kruzera) jedina su vidljiva opozicija. “

Iako su političke odluke presudne za budućnost turizma, industrije, novoosnovana preduzeća i potrošači takođe imaju svoju ulogu. U ovoj delikatnoj fazi dok pokušavamo da osmislimo održiviji urbani turizam, izazov je izbeći da padnemo u zamku ekomanipulacije. Pre pandemije se pokazalo da su mnoge inicijative pod izgovorom održivog turizma bile etički sumnjive ili teške za sprovođenje. Zapravo, bilo je čak i vreme kada je Airbnb tvrdio da je on zelena alternativa turističkoj industriji. Neki koji su u poslu, uz obnovljenu svest koju potencira savremeni zeleni pokret (green movement), danas čestitaju sebi što su označili ekološki prihvatljiv ili solidarni ekonomski paket dok su preplavili tržište polovičnim rešenjima koja zbunjuju potrošače.

Među naletima inicijativa zelene potrošnje (green consumption) ipak postoje inovativni pristupi na tržištu urbanog turizma. Za razliku od prodaje Airbnb-a, vizija zajednice koju promoviše Fairbnb, kooperativni model, sugeriše da ne treba odbaciti sve ta tržišta prepandemijskog turizma. Davanjem polovine dobiti lokalnim projektima, platforma ima za cilj pravedniju i bolju preraspodelu blagodati turizma. Iako nije idealno rešenje, model bi mogao da ukaže na održivu alternativu ako se potkrepi pravim politikama.

Fenomeni poput korporativne ekomanipulacije, pražnjenje istorijskih centara i prilagođavanje kulture i urbanog prostora samo su neki od simptoma globalnog modela turizma koji se raspada po šavovima. U proizvodnom modelu, zasnovanom na prilagođavanju, hiper-konzumerizmu i spekulacijama, pitanja poput očuvanja lokalne životne sredine i socijalnih ekosistema izostaju.

Iako postoji strah da će ovo biti novo mračno doba za gradove, ovaj period nudi šansu za promenu uslova rasprave u vezi sa socijalnom i ekološkom održivosti urbanog planiranja. Uz izazove postpandemijske ere, urbani centri ulaze u kritični prelazni period koji pruža priliku za redefinisanje kohabitacije između stanovnika, turista i životne sredine.

Life Under Shock: Understanding the Pandemic
Life Under Shock: Understanding the Pandemic

Recognising that a pathogen will not bring forth a fairer, more sustainable future but people, ideas and politics can, this edition asks how the health crisis will influence our world in the years to come.

Order your copy

Cookies on our website allow us to deliver better content by enhancing our understanding of what pages are visited. Data from cookies is stored anonymously and only shared with analytics partners in an anonymised form.

Find out more about our use of cookies in our privacy policy.