Dok kompanije i vlade iznova uređuju metode proizvodnje u svetlu novih tehnoloških mogućnosti i geografskih realnosti, međunarodnoj trgovini i blokovima koji su ih vodili predstoje značajne promene u periodu do 2049. Izabel Duran (Isabelle Durant), druga osoba po važnosti Konferencije UN-a o trgovini i razvoju, nudi pozitivnu i iskrenu viziju da je neophodno sprovesti ponovnu procenu trenutnog poretka kako bismo iskoristili prilike i smanjili greške. 

Trgovina je najstarija ljudska aktivnost. Od antičkih vremena oblikovala je sve naredne civilizacije, stimulisala inovacije i potkrepljivala metode proizvodnje. Utvrđivala je putanje i mesta razvoja, podjednako je uzrokovala ratove i glad koliko i ubrzani napredak ka prosperitetu i blagostanju. Zbog svih ovih, a i mnogih drugih razloga, trgovina će, a samim tim i međunarodna trgovina, postojati i 2049.

Pitanje je kako će se međunarodna trgovina, danas proizvod hiperglobalizacije i ultraliberalizma, razviti i uticati na svet sutrašnjice. Svet u kom će tehnološko i ekonomsko međusobno povezivanje, kao i klimatske promene, imati presudnu ulogu.

“Kada se slonovi tuku, strada trava.”

Trgovinski ratovi, poput onog između SAD-a, Kine i Evropske unije sa početka 2019, svakako, nisu novost. Međutim, iako je ovaj multilateralni poredak podnosio mnoge udarce u prošlosti, stav Sjedinjenih Američkih Država pod vođstvom predsednika Donalda Trampa (Donald Trump) – “Učinimo Ameriku iznova velikom” (Make America Great Again) transformiše odnose između glavnih trgovinskih sila. Kina se, sa svoje strane, trudi da pokaže da je moguć drugačiji model trgovine, iako to pokušava neoslobađajući se svojih protekcionističkih navika ili svog donekle dvosmislenog statusa zemlje u razvoju u srcu Svetske trgovinske organizacije (STO). Istovremeno, pokušaji EU da kroz njenu trgovinsku politiku pogodi tačnu meru u uzajamnom odnosu sa spoljašnjim partnerima nastavljaju da izazivaju debate sa dijapazonom stavova od protekcionizma do kompletnog lese-fera (laissez-faire).

Nije nerealno zamisliti pravedno i efektivno trgovinsko partnerstvo između Afrike i Evropske unije u toku naredne decenije

Ovaj trgovinski rat, amblem nove paradigme u međunarodnim odnosima, odnosi se i na tehnologiju. U bici za digitalnu nadmoć, američki giganti se bore sa kineskim titanima – GAFA protiv BATX-a1. Kao što izreka kaže: “podaci su nova nafta”. Suočena sa žestokim takmičenjem za tehnološko vođstvo, Evropska Unija želi da obezbedi regulative koje bi se bavile vladavinom i zaštitom građanskih prava. S obzirom na slabe šanse u trgovinskom ratu, nada bi morala da leži u tome da bi korišćenje Opšte uredbe o zaštiti podataka koju je donela Evropska Unija (GDPR) otvorilo vrata međunarodnim protokolima.

Zašto da ne sa afričkim partnerima Evropske Unije pre ili kasnije? U toku naredne decenije nije nerealno zamisliti pravedno i efektivno trgovinsko partnerstvo između Afrike i Evropske unije koje bi izbeglo nepotrebna digitalna sučeljavanja. Sa zajedničkim, ekološki naklonjenim investicijama koje su ipak bazirane na pravednoj trgovini i zaštiti podataka i građana, afrički kontinent i EU bi mogli da stvore istinski regulisano digitalno i trgovinsko područje do 2049. Izgažena trava bi onda ozbiljno mogla da iritira stopala slonova i tako ih dovede za pregovarački sto kooperativnijeg stava .

Preispitivanje trgovačkih pravaca

Međunarodna trgovina, ekonomski i tehnološki regulisana, mora drastično da smanji svoj karbonski otisak. Procvat trgovine danas izaziva porast emisije CO2. Procenjuje se da će se emisija ugljen-dioksida izazvana transportom robe, uključujući sve vidove transporta, do 2049. utrostručiti. Ako bismo zanemarili putovanje avionom, međunarodni prevoz tereta – sa pomorskom špedicijom kao izvor više od polovine zagađenja – prevazići će putnički saobraćaj u količini emisije. Uzimajući u obzir njihov uticaj na klimu, kako možemo preispitati puteve i forme međunarodne trgovine?

Postoji goruća potreba da se utvrdi kakav će uticaj na međunarodnu trgovinu imati globalni porast temperature od 2 stepena Celzijusa. Koje će se nove pomorske rute i luke usled ovoga otvoriti? Koje populacije će biti ugrožene? Koji tipovi poljoprivrede će biti transformisani, a koji dodatno razmotreni? Koji poslovi? Kako će svetska trgovačka mapa izgledati 2049. kada temperatura bude viša za 2 stepena Celzijusa? Ako je borba protiv klimatskih promena prioritet, neodgovorno je ne predvideti sve mogućnosti, kako bi se moguće situacije predupredile i bolje regulisale.

Drugi važan zadatak međunarodne zajednice je da istraži kako da limitira, ili još bolje, potpuno spreči uticaj međunarodne trgovine na klimu. Predugo je osvrt na interakciju između trgovine i zaštite životne sredine bio tabu, a baš taj osvrt mora biti vodič za dizajn budućih politika. Preoblikovanje trgovinskog sistema bi u budućnosti trebalo da ojača i osnaži regionalnu i lokalnu trgovinu. Ovde treba skrenuti pažnju i na konzumerizam naših društava koji ukazuje na to da su nam potrebna nova rešenja, takva da dozvoljavaju ljudima da pozajmljuju umesto da kupuju, kao i da koriste umesto da poseduju.

Domaći proizvodi?

Da li rešenje treba tražiti u lokalnim proizvodnjama i kratkim lancima snabdevanja? To bi bilo previše pojednostavljeno. Internacionalizacija trgovine je oduvek bila izvor novih mogućnosti. Sudeći po Kini koja uspeva da naknadno sustigne međunarodno tržište i po onim zemljama u razvoju koje su, dobrovoljno ili prisilno, iz njega isključene, čini se da prosperitet i održivi razvoj ne mogu biti ostvareni izvan međunarodnog sistema pod pretpostavkom da su određena pravila uspostavljena. Na primer, neophodno je uspostaviti i primeniti nova pravila koja isključuju protekcionizam iz sektora kao što su poljoprivreda, tekstilna industrija i medicina. U 2019. ovaj problem leži u srži predstojeće reforme STO-a koja se dokazala kao nedovoljno sposobna da premosti razlike između svojih članova u prethodnim godinama. Pravedniji i inkluzivniji međunarodni sistem trgovine neće moći da funkcioniše bez istinske multilateralne alternative današnjim opcijama kao što su selektivni plurilateralizam ili normalizovani trgovinski rat. Između ostalog, nova pravila bi morala da uvedu novi način rešavanja sporova pomoću multilateralnog suda koji bi se bavio trgovinskim konfliktima između kompanija i država.

Korak dalje od „jedva na vreme“

Tehnološke inovacije i remećenje klime napreduju brže nego pregovarači. Građenje 2049. će iziskivati mnogo više nego puko ignorisanje realnosti ili osuđivanje pojedinačnih aktera. Građenje 2049. znači primenjivanje punog spektra inovacija u interesu regulisane trgovine koja ne šteti klimi.

Vreme kada smo trgovali svim i svačim, u svako doba i po bilo kojoj ceni, možda je iza nas. 

Da bi ovo bilo postignuto, potrebno je istraživati nepoznanice sadašnjosti pa i bliske budućnosti. Da li će 3D štampa transformisati proizvodnju kao što su mobilni telefoni i internet revolucionirali onlajn kupovinu? Da li će međunarodna trgovina uslugama, kao eufemizam za sve veću potražnju inostranih saradnika, trajno premašiti međunarodnu trgovinu robe? Da li će regionalniji pristup trgovini dobara, onaj koji je moguće lakše pratiti, koji je bolje kontrolisan i redistributivniji, kao i više dostupan manjim igračima, prevazići planetarno rasprostranjene lance u kojima se najveći deo profita sliva ka vrhu?

Uprkos ovim otvorenim pitanjima – ili upravo zbog njih – razmena i trgovina u budućnosti bi trebalo da budu mudrije, da usmeravaju trgovinsku politiku ka istinskim cenama proizvoda. Vreme kada smo trgovali svim i svačim, u svako doba i po bilo kojoj ceni, možda je iza nas. Prečesto je cena bila trka do dna, a sve na štetu održivosti planete i naših društava. Slika globalne trgovine bi danas bila mnogo drugačija kada bi pravila igre dozvoljavala učešće aktera svih veličina i kada bi omogućavala procvat regionalnih razmena bez opasnosti da one padnu u protekcionizam. Rebalans međunarodne i regionalne trgovine je jedno od ključnih pitanja sledeće decenije. Čak i kratak pregled situacije nam o tome dovoljno govori.

Cookies on our website allow us to deliver better content by enhancing our understanding of what pages are visited. Data from cookies is stored anonymously and only shared with analytics partners in an anonymised form.

Find out more about our use of cookies in our privacy policy.