Language: Serbian

Odnosi između Evrope i Kine mogli bi da oblikuju dolazeće dekade ako budu potkrepljeni političkom voljom i jedinstvom.

Već hiljadama godina se ljudski razvoj zasniva na sve većem uzurpiranju prirode. Ipak, kriza biodiverziteta početkom 21. veka pokazuje nam da dostižemo limit. Suočeni sa uništavanjem vitalnih ekosistema, ponovno naseljavanje divljine je otvorilo put ka obnavljanju prosperiteta i produktivnosti prirode.

Evrozona, onakva kakvu je znamo u 2019, možda neće podneti sledeći ozbiljan izazov. Od danas pa do 2049. treba napraviti temeljne reforme u finansijskom sektoru, javnim finansijama i centralnom bankarstvu.

Opsesija ekonomskim rastom proizvela je rast BDP-a proporcionalan ubrzanom ugrožavanju životne sredine. Kako se sve više približavamo planetarnim granicama ili ih čak i prelazimo, takav model ne može biti održiv.

Nakon finansijskog kraha 2008. godine postalo je jasno da način na koji funkcioiše finansijska sfera nije isključivo tehnička stvar u rukama eksperata, nego političko pitanje koje može da preokrene celo društvo.

Dok se region Brisela sprema za reformu svoje ekonomije na osnovu krofna modela, Amsterdam već preduzima korak sa obnovljenom strategijom održivosti. U razvoju ove strategije, gradsko veće je angažovalo sada već svetski poznatu tvorkinju ovog modela, Kejt Ravort da prilagodi model socijalnim i ekološkim problemima Amsterdama. Sledi razgovor sa Mariek van Durnik, opštinskom odbornicom odgovornom za kružnu ekonomiju, o tome šta će krofna ekonomija značiti u praksi za Amsterdam.

Za razliku od mejnstrim ekonomije kojoj je u fokusu ekspanzija i produktivnost, envajormentalizam (engl. enviormentalism) je preuzeo na sebe da podseća ljude na ograničenja i posledice prelaženja istih. Previše emisija vodi ekološkoj katastrofi. Prekomerno izvlačenje resursa doprineće socijalnom rascepu. Da li je ovakav način razmišljanja kontraproduktivan?

„Šta je srebrni metak?“ Ovo je pitanje koje Kejt Ravort čuje sve vreme. Kao ekonomistkinja i autorka Krofna ekonomije, njeno shvatanje koraka koje društvo treba preduzeti u narednih 30 godina jednostavno je koliko je i jasno. „Meci su za ubijanje. Više me zanima zlatno seme. Šta je potrebno da posadimo kako bismo dizajn naših institucija, finansijskih sistema i ekonomskog okvira učinili regenerativnim i distributivnim?“

Pandemija koronavirusa razotkrila je krhkost današnjih globalnih prehrambenih sistema, a rizik od prehrambene krize veći je nego ikad.

Nakon četrdeset godina neoliberalnog cepanja društvenog tkiva, postavlja se pitanje kako će izgledati suprotstavljeni pokret u 21. veku?