Language: Serbian

Kako je prekinuto dostavljanje ruskog gasa Evropi i preti nadolazeća energetska kriza, racionisanje energije se vraća iako se to radi krišom. Kako bi se izbegao sukob sa ideološkim temeljima našeg društva, koje je naviklo na obilje, verovatnije je da ćemo čuti izraze poput „smanjenje potrošnje“, „upravljanje potražnjom“, „dovoljnost“, pa čak i „energetska trezvenost“.  Ali, šta zapravo […]

EU je sklopila partnerstvo sa Čileom kako bi obezbedila uvoz zelenog vodonika, uprkos negativnim posledicama po lokalno stanovništvo u Čileu.

Iako geotermalna energija ostaje jedan od najperspektivnijih obnovljivih izvora energije, lokalne zajednice širom Evrope imaju različita iskustva s njom.

Kako je nastao pojam energetske tranzicije i koje rizike ona predstavlja za značajne klimatske akcije?

Grebeni Rudne gore (Rudnih planina), na granici između Češke i Nemačke, ponovo su počeli da se zelene nakon oporavka od ere rudarstva uglja i teške industrije. Postoje izvori vode koje ljudi koji žive u podnožju posećuju radi rekreacije. Bivši kamenolomi se pretvaraju u jezera sa plažama i susednim močvarama. Turizam je počeo da se razvija.  […]

Green New Deal vuče dugu istoriju preko Atlantika. Šta će značiti za Evropi.

Referendumi su danas predmet različitih diskusija. Neki ih slave kao formu direktne demokratije, tvrdeći da omogućava ljudima da zaobiđu ukorenjene političke oligarhije koje imaju tendenciju da ignorišu ili sa namerom iskrive javni interes. Drugi su nešto sumnjičaviji. Kritičari referendume vide kao priliku za demagoge – kao pretnju, dakle, a ne priliku za demokratiju.

Razmišljanja Benoit Lechat, suosnivača časopisa „Green European Journal“ i rukovodioca sektora za publikacije u belgijskom zelenom analitičkom centru (tink tenku) „Etopia“, aktuelna su i uticajna i šest godina nakon njegove smrti. U svojim poslednjim radovima, Lechat je naglasio potrebu za zelenim demokratskim preokretom, koje efikasno kombinuje demokratiju i ekologiju. Logično, ovakav iskorak bi trebalo da vode evropske zelene stranke. Međutim, da bi u tome uspeli, Zeleni bi prvo i sami morali da shvate fundamentalne promene u društvu današnjice.

Sve veći broj ljudi živi i radi u inostranstvu kao državljani, dok države filtriraju i kategoriziraju stanovnike i njihova prava na sve složenije načine. Šta državljanstvo znači za milione ljudi u Evropi koji su migranti ovog ili onog oblika? Ako demokratija ostane u svom nacionalnom kalupu, put u 21. stoljeću mogao bi biti put isključivanja i obespravljivanja. Osim ako se državljanstvo ne može ponovo zamisliti.

Rad političke ekonomistkinje Elinor Ostrom, inspiracija za zelene teorije, posvećen je promišljanju mogućnosti za demokratsko upravljanje resursima i institucijama. Analizirajući primere iz stvarnog života koji predstavljaju alternativu državnoj kontroli i organizaciji putem tržišta, ona nas podstiče da proširimo razumevanje pojma demokratije.