Language: Serbian

Široke progresivne koalicije su 2019. godine došle na vlast u nordijskim zemljama. Zeleni su se u Švedskoj i Finskoj pridružili socijaldemokratama, socijalistima i centristima kako bi preuzeli državnu funkciju.

Da bi se budućnost razumela, ponekad je neophodno govoriti iz same budućnosti. Ne iz budućnosti kao nečega što je dato ili predodređeno, već iz budućnosti shvaćene kao mogućnost, potencijal, koja bi mogla ili ne mora da se dogodi u zavisnosti od toga šta činimo u sadašnjosti.

U Evropi, kao i širom sveta, transportni sistemi se menjaju, uz velike uticaje na naš svakodnevni život i urbane prostore. Dok nove tehnologije pomažu pokretanje ove promene, budućnost transporta ostaje otvorena i složena. Odsad pa sve do 2049. godine, trenutne mogućnosti pružaju priliku da preispitamo ne samo kako se krećemo, već i zašto, tvrde stručnjaci za transport Džoan le Peti i Jens Miler.

Obnovljiva energija je energija budućnosti – izdašna i sveprisutna. Tehnološki napredak i ekonomija obima snižavaju cene, dok su fosilna goriva i nuklearna energija sve manje konkurentni. Ovde Zeleni evropski časopis brojevima predstavlja kako će se energetski sistemi razvijati u predstojećim decenijama dok Daniel Šolten prati novu geopolitičku liniju razdora koja će zameniti onu fosilnog doba.

Godina je 2049. Čovečanstvo je uspelo da spreči kobni porast temperature od 2 stepena koji bi pokrenuo lančanu reakciju nepovratnih posledica. Medjutim, da bismo ovo uradili, morali smo da stisnemo sve kočnice.

Strip Horhea Pinta i Eduarda Viane o evropskom osnovnom dohotku i onome šta je značio jednoj porodici među milionima.

Prehrambeni sistem budućnosti neće kontrolisati samo poljoprivrednici ili samo potrošači, već će biti izgrađen na njihovoj saradnji. Bolje upoznavanje i razumevanje gledišta onog drugog veliki je deo ovog procesa.

Klimatske promene neće biti samo pozadinska buka u zauzetom 21. veku. Bez obzira na to da li se njima upravlja i ograničava njihov tok ili se nekontrolisano podstiču, one će definisati generacije, obezbediti i uništiti sredstva za život i oblikovati geografiju. U ovom eseju Od Masio priča paralelnu priču o jednom životu sa dve sudbine u Evropi 2049. godine.

Ovonedeljno objavljivanje najnovijih izveštaja o blagostanju u Evropskoj Uniji u 2049. godini dočekano je uobičajenim gunđanjem vladinih ministara i konzervativnih komentatora. Kritičari, međutim, ignorišu prosperitet koji je petnaestogodišnji sistem doneo i šire promene koje ovaj tehnokratski preokret predstavlja.

Klimatske promene i digitalizacija će oblikovati 21. vek, ali ne treba umanjivati sposobnost društva da određuje budućnost. Način na koji se društveni pokreti poput sindikata, poslovnih grupa i političkih stranaka budu prilagođavali ovim trendovima biće ključan u stvaranju društvenog modela u decenijama koje dolaze.